FLEKSIBILNOST PROSTORA

Prvo pitanje pitanje je kolikim prostorom raspolažete i za koliko dece je namenjen. 
Ali, i da se radi o sto kvadrata za jedno dete, taj prostor treba osmisliti i organizovati. 
Što je prostor manji, izazov je veći.

Uzmimo za primer da opremate sobu za bebu. 
Dakle, krevetac, komoda za presvlačenje sa fiokama, jos neki manji ormar, obavezna udobna fotelja. I to je ono što će biti dovoljno za prvih šest meseci. 
Često to i ne bude soba, već deo roditeljske sobe. 
Posle toga dolazi na red ogradica, pa podloga za puzenje, prostor za igračke… i kako dete raste, polako okupira ceo stan. 
Zato je dobro na vreme osmisliti dečiju sobu ili neki njihov deo prostora, dovoljno funkcionalan da zadovolji većinu dečijih potreba.

Počnite od pozicije kreveta. Jedan ili više njih?  
Kreveti na sprat se mogu praviti na mnogo zanimljivih načina, ali dolaze u obzir samo kada su deca dovoljno velika za njih. 
Veoma popularne su i strukture koje povezuju dva kreveta, radne stolove, ormare. Štede prostor, a i deca ih vole.

Nešto jeftinija i jednostavnija izvedba, a isto štedi prostor, je krevet-fioka, gde se donji krevet izvlači ispod gornjeg. Možda i bolja varijanta za manju decu.

Za starije ostaje još i vrlo atraktivno rešenje kreveta na galeriji. Prostor ispod se može iskoristiti za radni kutak, garderober, sedenje. Ovde je poželjna veća visina plafona i obavezno sigurna struktura koja nosi krevet.

Pišem prvo o krevetima, jer su oni trajni element sobe, ostalo je podložno promenama kako deca rastu. 
Računajte na to da ćete stočić za crtanje i kocke zameniti pisaćim stolom, a u polici za igračke će zatrebati mesta za školske knjige. 
Pokušajte da ne zagušite sobu, da ostane deo prostora čist, za igru i sedenje na podu. Izbegavajte nameštaj koji ćete teško moći da pomerite, dajte prednost laganijim komadima i onima koji imaju točkiće.

Obavezno na vreme mislite na prostor za odlaganje igračaka. Zatvoreni. 
Bilo da je to posebna komoda, šarene plastične kutije, fioke ispod kreveta, važno je da bude lako dostupan i da deca mogu sama tu brzo da sklone igračke, a da ipak napravite neku sistematizaciju gde koje igračke stoje.

Uz sve to, soba će se stalno menjati, kao i vaša deca. Uskoro će postati najvažnije da na vratima piše 'Ne ulazi bez kucanja!' Poštujte njihovu privatnost.

UKLJUČIVANJE DETETA U UREĐENJE SOBE

Radi se o dečijoj sobi, pa ćemo se, verujem, složiti da je logično da se i dete pita kako će ona izgledati. Naravno, ako je dovoljno veliko da izrazi svoje želje.

Sa druge strane, verovatno imate određen budžet, u koji će se teško uklopiti sve dečije megalomanske ideje. 
Saslušajte i nemojte odmah reći ‘nema šanse‘. Potražite savet kako se nešto od toga može uraditi na alternativni način.

Uključite ih u izradu. 
Dajte im da pogledaju različite fotografije i tako prošire svoje vidike, dobiju neke nove ideje, jer će se njihove želje verovatno bazirati na onome što su videli kod drugara, u igraonici ili na televiziji. 
Podstaknite ih da budu originalni.

A ako hoćete da ih iznenadite, onda odvojite neko vreme za praćenje njihovih interesovanja. 
Ne fokusirajte se samo na likove iz aktuelnih crtanih filmova, već pratite njihovu igru, šta pokušavaju sami da naprave i kako da organizuju prostor, da li je to kuhinja, ili lavirint, možda neko utvrđenje, šator. 
Da li dete voli da ima neki kutak gde može da se osami, lista knjige, poređa lutke, da li u određenom delu sobe najčešće pravi strukture od kocki, da li pravi garaže i staze za automobile.

Na sve to obratite pažnju, ali imajte u vidu i to da se interesovanja menjaju kako deca rastu, a soba ipak treba da potraje neko vreme. 
Razmišljajte na vreme da na mestu stočića za lego kocke sutra može da bude radni sto, ili kompjuter tamo gde je kućica za lutke.

ORGANIZACIJA I BUDŽET

Dakle, počeli smo od osnova. Planiranje.

ORGANIZACIJA I BUDŽET

Ono što znaju svi koji su sarađivali sa mnom je da pre početka bilo kog projekta obavezno kažem - planirajte minimum 50% više vremena i 30% više novca od onoga što ste zamislili. U praksi je ovo nebrojeno puta dokazano. To ne znači da ćete zbog neke adaptacije bankrotirati ili poludeti. Ključ je u dobrom planu i organizaciji.

Budite realni u proceni koliko želite i koliko možete da uložite.

Odredite prioritete i faze po kojima ćete raditi. Neki koraci se, naravno, ne mogu preskakati. Ako planirate krečenje ili postavljanje novog poda, pregrađivanje, to mora biti prvo na spisku.

Razmislite šta možete sami da uradite, ili zamolite nekog bliskog za pomoć. Ovde budite oprezni. Uradi sam varijante mogu dosta da smanje budžet, ali i da produže vreme izvođenja. Sa druge strane, sigurno je da ćete i vi i deca uživati dajući svoj doprinos konačnom izgledu sobe, tako da nikako nemojte da preskočite ovaj korak, makar se on odnosio na biranje i lepljenje stikera i pravljenje jednostavnih dekoracija.

Reciklirajte. Možda imate neku staru komodu, stočić ili čak kartonske kutije koje mogu dobiti novi izgled i funkciju. Internet je prepun DIY (do it yourself - uradi sam) tutorijala. Odlična prilika da neko od vas isproba npr decoupage tehniku. 

Ne bežite od angažovanja stručnjaka. Ušteda koja se napravi zaobilaženjem projekta, obično bude mnogo manja od one koju vam on može napraviti projektovanjem funkcionalnijeg rešenja i povezivanjem sa proverenim prodavcima i izvođačima. Tražite nekoliko ponuda, birajte onoga ko će pored dobrih ideja umeti i da sasluša vaše dete i uspostavi kontakt sa njim. Idejni projekti ovog tipa ne koštaju mnogo, a dobićete 'wow' efekat i presrećno dete. 

I još nešto, ako planirate pravljenje galerija, kućica za decu, nekih komplikovanijih struktura kreveta, OBAVEZNO konsultujte stručno lice. O tome ću još pisati kada dođemo do teme o sigurnosti.